АУРЕЛИЈЕ АВГУСТИН
(354 – 430)
“Разуми да би веровао, веруј да би разумео”
(Intellige ut credas, crede ut intelligas)
Међу великим и значајним филозофима који су допринели развоју филозофског учења јесте свакако Аурелије Августин. Био је централна фигура, не само патристике (лат. патер-отац), већ и целукупне средњевековне филозофије. Његово име је веома доминирало западном филозофијом све до XIII века. Чак ни тзв. doctor universalis Тома Аквински, својим аристотелизмом и школом није успео да наруши Августинову славу.
Родио се у Тагасти, провинција Нумудија, 13 новембра 354 године нове ере. Отац му се звао Патриције, а мајка св. Моника хришћанске вере, док му је отац био паганин. Међутим, поред мајке хришћанке није био крштен. Као дечак започиње учење латинског језика, као и аритметике, док није придавао велику важност учењу грчког језика. Основна знања латинског језика и граматике стиче у граду Мадуару 365 год. После очеве смрти Августин започиње студије реторике у Картаги где је имао и љубавницу са којом добија сина Адеодата. Тим поступком Августин практично раскида са моралним идеалима хришћанства. Упркос начину живота који је водио био је веома успешан студент.
Августин прихвата учење манихејаца о постојању бога тзв. ормузд. Он се враћа у Тагасту 374 године где започиње предавања граматике и латинске књижевности. Исте године отвара и школу реторике у Картаги. У том периоду он објављује своје прво прозно дело “De pulchro et apto”. Поред овог дела, његова најзначајнија филозофска дела су: “Исповести”, “Св. Тројство”, “О држави божијој” и “Разговори са самим собом”.
Триумф Св. Августина,
1664, Мусео дел Прадо, Мадрид
Главни филозофски проблем Августинове филозофије јесте однос вере и разума. Филозофско тумачење постојања Бога он своди на разум чији је задатак да надопуњује и доказује веру у Бога. У његовом животу долази до битних промена везаних за веру што је пољуљало његову веру у манихејце. После његовог одласка у Милано, почео је да мисли на хришћанску веру. На његов преокрет су утицали проповеди Светог писма, мада ни то није било довољно да га убеди у истинитост хришћанства. Читајући Нови завет схватио је да је заиста нужно водити живот у складу са мудрошћу. Његово “преобраћење” се десило у лето 368 године када напушта професорску каријеру и почиње да проучава Платонову филозофију и хришћанске догме. Убрзо је и крштен од стране Св. Амброзија. После тога мајка му убрзо умире и његови планови о путовању у Африку пропадају. Поред славе коју је стекао током живота многи су се противили његовим размишљањима. Живот Августина се завршава 430 године.
Он је остао запамћен као и његова дела која се могу разумети уколико користимо разум и веру у Бога. Бог за Августина представља симбол добра, а присуство зла у свету као одсуство добра. Зло ће нестати када Исус Христ поново се врати на земљу. Порука која следи је: “Историја је сукоб оних који верују и оних који не верују у Бога” рекао је Аурелије Августин.
“На интернету нико не зна да си ти светац”