Хераклит Сократ Платон Аристотел Августин Декарт Спиноза Кант Хегел Маркс Ниче Ками

 СОКРАТ

(469 – 399 п.н.е.)

„Упознај себе“
(Гнотхи сеаутон)

Сократ, ст.грч. Sokrátes / Σωκράτης (Атина, 469 п.н.е. – Атина, 399 п.н.е.), грчки филозоф

milos-rastovic_filozofi_sokrat-1Сократ никада није напуштао Атину, осим у случајевима војних похода, у којима је успешно учествовао. Све што знамо о овом филозофу, сазнајемо из Платонових дијалога где је Сократ помало идеализован, и списа његовог другог ученика Ксенофонта, јер Сократ за живота намерно ништа није написао. У Ксенофонтовим „Успоменама о Сократу“ он каже да је Сократ био мудрац и ратник, филозоф, али и практичар који руководи са једноставним животним принципима.

Сократов живот је био огледало његове филозофије. Он је живео у складу са својом филозофијом и све што је радио није се противило његовој филозофији. Сократа су Атинске власти оптужиле да не верује у атинске богове и да квари атинску омладину. Али, стварни разлог за ту оптужбу је био да је Сократ доводио у питање морални легитимитет атинске власти. Он је инсистирао на личној одговорности и свести приликом доношења моралних и сазнајних одлука. Такав став је био у сукобу са традиционалним атинским вредностима као што су обавезна државна религија, суверена народна воља, неприкосновени родитељски ауторитет. Сократ је сматрао неправедним захтев за престанком филозофирања, јер управо та тежња за мудрошћу је надвладала борбу између људи и довела до настанка друштва.

На суђењу је проглашен кривим и по обичајима грчког суда он је требао да сам себи предложи казну. Али, он себе није сматрао кривим, већ је сматрао да треба да буде награђен. То је увредило атински суд и због тога су га осудили на смрт. У затвору често су га посећивали његови ученици покушавајући да му помогну да побегне, али он је сматрао да би тиме прекршио своја филозофска начела јер би то било кршење закона и тако би он начинио неправду. По закону он би требао да остане у затвору док не умре или да га погубе. Он није хтео да га погубе јер би тако био погубљен због закона који није закон јер је неправедан. Зато је он испио отров.

milos-rastovic_filozofi_sokrat_sokratova-smrtСократова смрт
Jacques-Louis David (1787)

Питање његове филозофије јесте како живети у складу са истином тј. добрим. На ово питање Сократ је налазио у човековој бризи о души. Унутрашњи свет људске душе много је значајнији од света спољашњих добара. За разлику од њих, душа је бесмртна, и стога је њена вредност немерљива. Човекова брига о души се заснива на разуму тј. на умерености у животу. Умереност-самонадвладавање људских нагона. Сократ је сматрао да треба бити умерен у животу, другим речима треба да сами себе контролишемо, и тако ми живимо праведно.

Одговор на ово питање Сократ налази у томе да је добро истинско знање које када се примењује представља врхунску врлину. Из тога следи да је врлина исто што и знање. Врлина је општи појам. Да би се дошло до знања о општем, потребно је изврсно духовно стрпљење којим би се поступно, никада коначно дошло до сазнања. Стварно знање се стиче кроз расправу. Чувена Сократова иронична тврдња „знам да ништа не знам“, значи да истина никада није очигледна и надохват руке. Знање које је на очиглед довршено показује се као привидна истина. Што је знање о неком проблему веће, то је и већа савест о незнању. Тако да је Сократова метода бабичка вештина или мајеутичка метода или вештина.

За Сократа врлина је знање, а незнање је зло. То значи да онај који чини зло не чини га зато што је лош човек. Он га чини зато што нема знање о добром. Онај који разазнаје шта је добро неће чинити зло јер зна да ће га то зло на крају одвући у тугу и очајање. Али, ни знање само себи није довољно. Сократ каже да га је потребно и употребити. Мудар човек не сазнаје само због самог поседовања знања, него због доброг властитог живота. Циљ Сократове филозофије је успостављање моралне аутономије тј. независности разума од анималних нагона. Сократ је говорио да сваки човек има свог унутрашњег демона или божанство тј. унутрашњи глас који га одвраћа од зла и неистине. Тај унутрашњи глас представља савест.

Сократовске школе

Сократови ученици и пријатељи су према својим склоностима наставили да продубљују поједине аспекте учења свог учитеља. Тако су се током времена формирале такозване соктатовске школе. Најзначајније од њих су мегарска, киничка и киренска.

Мегарска школа

Оснивач и најпознатији представник ове школе био је Еуклид ( 435-365 год. п.н.е.). Он је настојао да споји Парменидово Једно са Сократовим Добром. Иако врлина има више имена нпр. храброст, умереност, она је само једна, што значи непроменљива. Врлина је идентична са бићем, па самим тим зло је не-биће, и као такво не постоји. Порицање постојања зла у свету има дугу традицију и биће још много пута коришћено, посебно у модерној филозофији. Према Еуклиду, циљ живота је аутархија-независност разума, како од спољашњег, тако и од унутрашњег света.

Киничка школа

Први киничар је био Антистен (444-360 год. п.н.е.). Као и Еуклид и Антистен циљ живота налази у аутархији, али он иде још даље, говорећи да филозоф мора да раскине све односе са државом и религијом. Док је према политици држао неки блажи став :“Не прилазати јој сувише близу да се не опржиш, а ни одвајати се од ње сувише далеко да се не смрзнеш“.

Антистенов најпознатији ученик је био Диоген (400-325 год. п.н.е.). Он је због начина на који је водио свој живот добио надимак Пас. Живео је на улици. Спавао је у бурету. Водио је најпримитивније могући живот. Инсистирао је на враћању човека у природно стање. Све што је од природе је добро, а све што је од људи подложно је злу. Сматрао је да треба да се униште све друштвене установе нпр. породица, држава, приватна својина. Није ценио највеће ауторитете тог времена. Када га је Александар Македонски питао шта може да учини за њега, овај је одговорио да му се склони са сунца.

milos-rastovic_filozofi_sokrat_DiogenesJLGerome-kod-sokrata

Киренска школа

Оснивач ове школе био је Аристип (437-355 год. п.н.е.). Циљ живота за њега је чулно задовољство тј. хедонизам. Међутим, за разлику од осталих хедониста који све подређују тренутним чулним задовољством, Аристип сматра да мудар човек мора усавршавати вештину мерења задовољства. Он каже да је боље владати задовољствима и не бити под њиховом влашћу, него не служити се њима.

milos-rastovic_filozofi_sokrat_atenaСтатуа Атене

milos-rastovic_filozofi_sokrat-2Сократ
Метрополитен музеј
New York

Ученик Никола Лукић IV-5 (2005/06)
Средња техничка школа, Сомбор

Уколико имате рад о неком филозофу из листе, или ако желите да пошаљете занимљив коментар, садржај који пошаљете може бити објављен на овој веб страници...

Поља која су обавезна обележена су звездицом *

Молимо Вас одаберите из листе име филозофа о ком шаљете текст или коментар

Приложите документ.

Величина документа не сме бити већа од 5MB, а дозвољени типови датотека су PDF, DOC, DOCX i TXT.

У поље испод унесите код са слике: captcha