Један од курсева модерне филозофије:

Фил

 41: Имануел Кант

Циљ курса је упознати ученике са Кантовим животом (1724-1804) и његовим основним филозофским поставкама. У којим историјским околностима се јавља Кантова филозофија? Зашто је Кантов систем трансценденталног идеализма један од најобухватнијих филозофских система у историји филозофије? Објаснити Кантова три кључна филозофска питања:

• Шта могу да знам?
• Шта треба да чиним?
• Чему могу да се надам?

Кант је настојао да превлада ограничености емпиризма и рационализма. Наше сазнање спољашњег света не почињу са чулним искуством као што је тврдио Џон Лок, већ је Кант сматрао да је чулно искуство условљено нашим моћима сазнања (чулност, разум и ум). Кант је трагао за оним априорним (опште и нужно). У томе се састоји коперникански обрат Кантове филозофије: субјект више није пасиван у примању утисака споља, већ његове моћи сазнања условљавају предмет опажања. Ученицима указати како човек опажа, видокруг наше свести. Зашто су простор и време за Кант чулне априорне форме? Какав је однос Шопенхауера био према том питању? У чему се састоји Кантов “трансцендентални идеалитет” и “емпиријски реалитет”? Кант разумом подразумева моћ поимања, суђења и закључивања. У том смислу Кант успоставља дистинкцију између четири врсте судова: априорни, апостериорни, аналитички и синтетички (објаснити разлику). Зашто су чулност и разум констутивни елементи нашег искуства? Зашто ум (идеје бога, слободе и бесмртности душе) има само регулативну функцију? Каква је суштинска разлика између разума и ума за Канта? Да ли је метафизика као наука могућа према Канту? Објаснити појам трансцендентности (ствар по себи – ding an sich). Према Канту можемо спознати само noumenon (појаву) неке ствари (ствар за себе – ding fur sich), али не и ствар по себи. Кантовим ограничавањем знања добија се више могућност за веровање на чему се и темељи метафизика. Како гласи Кантово априорно начело у “Критици моћи суђења”? Шта је лепо за Канта? Какав је однос између лепог и узвишеног? Како се Кантов филозофски систем односи према другим филозофским системи немачког идеализма?

 Литература:

• Имануел Кант “Критика чистог ума”, “Критика практичног ума”, “Критика моћи суђења”, “Заснивање метафизике морала”, “Пролегомена за сваку будућу метафизику”.
• В. Кораћ и Б. Павловић “Историја филозофије”, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
• Цекић, Савић, Цветковић “Филозофија”, уџбеника филозофије за IV разред гимназије и средњих школа
• Иван Коларић “Филозофија”, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
• Бертранд Расел “Историја западне филозофије”
• Г.В.Ф. Хегел “Историја филозофије”