Хераклит Сократ Платон Аристотел Августин Декарт Спиноза Кант Хегел Маркс Ниче Ками

АУРЕЛИЈЕ АВГУСТИН

(354 – 430)

„Разуми да би веровао, веруј да би разумео“
(Intellige ut credas, crede ut intelligas)

milos-rastovic_filozofi_avgustin-1Међу великим и значајним филозофима који су допринели развоју филозофског учења јесте свакако Аурелије Августин. Био је централна фигура, не само патристике (лат. патер-отац), већ и целукупне средњевековне филозофије. Његово име је веома доминирало западном филозофијом све до XIII века. Чак ни тзв. doctor universalis Тома Аквински, својим аристотелизмом и школом није успео да наруши Августинову славу.

Родио се у Тагасти, провинција Нумудија, 13 новембра 354 године нове ере. Отац му се звао Патриције, а мајка св. Моника хришћанске вере, док му је отац био паганин. Међутим, поред мајке хришћанке није био крштен. Као дечак започиње учење латинског језика, као и аритметике, док није придавао велику важност учењу грчког језика. Основна знања латинског језика и граматике стиче у граду Мадуару 365 год. После очеве смрти Августин започиње студије реторике у Картаги где је имао и љубавницу са којом добија сина Адеодата. Тим поступком Августин практично раскида са моралним идеалима хришћанства. Упркос начину живота који је водио био је веома успешан студент.

Августин прихвата учење манихејаца о постојању бога тзв. ормузд. Он се враћа у Тагасту 374 године где започиње предавања граматике и латинске књижевности. Исте године отвара и школу реторике у Картаги. У том периоду он објављује своје прво прозно дело „De pulchro et apto“. Поред овог дела, његова најзначајнија филозофска дела су: „Исповести“, „Св. Тројство“, „О држави божијој“ и „Разговори са самим собом“.

milos-rastovic_filozofi_avgustin-2

Триумф Св. Августина,
1664, Мусео дел Прадо, Мадрид

Главни филозофски проблем Августинове филозофије јесте однос вере и разума. Филозофско тумачење постојања Бога он своди на разум чији је задатак да надопуњује и доказује веру у Бога. У његовом животу долази до битних промена везаних за веру што је пољуљало његову веру у манихејце. После његовог одласка у Милано, почео је да мисли на хришћанску веру. На његов преокрет су утицали проповеди Светог писма, мада ни то није било довољно да га убеди у истинитост хришћанства. Читајући Нови завет схватио је да је заиста нужно водити живот у складу са мудрошћу. Његово „преобраћење“ се десило у лето 368 године када напушта професорску каријеру и почиње да проучава Платонову филозофију и хришћанске догме. Убрзо је и крштен од стране Св. Амброзија. После тога мајка му убрзо умире и његови планови о путовању у Африку пропадају. Поред славе коју је стекао током живота многи су се противили његовим размишљањима. Живот Августина се завршава 430 године.

Он је остао запамћен као и његова дела која се могу разумети уколико користимо разум и веру у Бога. Бог за Августина представља симбол добра, а присуство зла у свету као одсуство добра. Зло ће нестати када Исус Христ поново се врати на земљу. Порука која следи је: „Историја је сукоб оних који верују и оних који не верују у Бога“ рекао је Аурелије Августин.

milos-rastovic_filozofi_avgustin-3„На интернету нико не зна да си ти светац“

Ученица Бојана Јокарић IV-2 (2005/06)
Средња пољопривредно-прехрамбена школа, Сомбор

Уколико имате рад о неком филозофу из листе, или ако желите да пошаљете занимљив коментар, садржај који пошаљете може бити објављен на овој веб страници...

Поља која су обавезна обележена су звездицом *

Молимо Вас одаберите из листе име филозофа о ком шаљете текст или коментар

Приложите документ.

Величина документа не сме бити већа од 5MB, а дозвољени типови датотека су PDF, DOC, DOCX i TXT.

У поље испод унесите код са слике: captcha