Неки од курсева античке филозофије:

Фил

 12-13: Сократ

Циљ часа је да се ученици упознају са Сократовим етичким начелом (врлина је знање) и животом. На који начин се Сократов живот (470-399 год. п.н.е.) огледа у његовој филозофији? Живети у складу са максимом: Спознај самога себе (Гноти Саутон). По чему се Сократ разликује од космолошких физичара? Зашто Сократ није написао ниједну књигу? У Платоновим дијалозима Сократ је описан као мудрац који је заокупљен сталним испитивањем својих суграђана и потицањем на праведан начин живота. Непријатељство које је тиме изазвао довело је до судског процеса против њега. Како се Сократ бранио пред Атинским судом? У којој мери је и данас актуелно жртвовање ради властитог уверења? Ко је мудар човек за Сократа? У средишту његове филозофије је питање добра (agathon) и врлине (arete). Шта је врлина за Сократа и како се стиче? Шта је смисао дијалектике (грч. dialogos), разговора? Шта значи Сократова иронична тврдња “Ја знам да ништа не знам”? Шта је циљ живота за Сократа? Да ли се знање може употребити? Знање што га Сократ тражи је практично знање чији је садржај спознаја добра и зла. Објаснити. Ко су били Сократови ученици и на чему су заснивали своју филозофију?

 Литература:

• В. Кораћ и Б. Павловић “Историја филозофије”, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
• Цекић, Савић и Цветковић “Филозофија”, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
• Платон “Одбрана Сократова”, “Тхеаитет”, “Федар”, “Федон”.
• Аристотел “Метафизика”
• Ксенофонт “Успомене о Сократу”
• Коплстон “Историја филозофије”
• Г.В.Ф. Хегел “Историја филозофије”
• Карл Јасперс “Светска историја филозофије”

Фил

 14-15: Платон

Циљ је упознати ученике са Платоновим кључним филозофским идејама и по чему се његова филозофија разликује од његовог учитеља Сократа. Шта је највише утицало да се Платон (427-347 п.н.е.) определи за филозофију? Упознати ученике са Платовим онтолошким темељом филозофије- учење о идејама. Шта су идеја за Платона? Како Платон објашњава идеје кроз мит о пећини (видљиви свет или свет мњења и невидљиви свет или свет идеја)? Шта је мњење и на који начин оно данас постоји (виртуелна стварност, масмедији)? На који начин је разлика истинито и мњење изражена у пресократској филозофији? Платонова теорија сазнања управо упућује на ову разлику. Он поставља три ступњасазнања : чулност (вера – грч. pistis, нагађање – eikasia), разум (dianoia) и ум (noesis). Како душа спознаје идеје? Шта је дијалектика за Платона и по чему се она разликује од Аристотеловог схватања дијалектике? Објаснити идеал Платонове теорије државе кроз јединство грчког човека и полиса. Структура Платонове државе чине: владари, војници и произвођачи. Дискусија шта мислите о Платоновим филозофима владарима. Ученици треба да објасне однос између политике и етике некад и сад. Како схватају “платонску љубав”?

 Литература:

• Платон “Држава”, “Закони”, “Гозба”, “Софист”, “Парменид”, “Федон”, “Тхеаитет”
• В.Кораћ и Б. Павловић “Историја филозофије”, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
• Цекић, Савић и Цветковић “Филозофија”, уџбеник филозофије за IV Разред гимназије и стручних школа
• Коплстон “Историја филозофије”
• Г.В.Ф. Хегел “Историја филозофије”

Фил

 16-17: Аристотел

Циљ је да се ученици упознају са основним поставкам Аристотелове филозофије и то пре свега са његовом метафизиком и етиком. Аристотел (384-322 год. п.н.е.) је био најпознатији Платонов ученик који је основао своју филозофску школу Ликеј. У тој школи ученици су учили шетајући (peripatos). Аристотел је извршио поделу наука (теоријске, практичне и поетичке). Ученици треба да увиде разлику између Платонове и Аристотелове метафизике. Шта је метафизика за Аристотела и који је први узрок свег постојања? Објаснити Аристотелову теорију узрока (causa formalis, causa materialis, causa eficiens и causa finalis). Такође протумачити Аристотелов однос између актуалног (energeia) и могућег (dynamis). Аристотел успоставља ту разлику да би објаснио могућност промене. На основу тога Аристотел успоставља такозване посебне метафизике (душа, свет и бог). Аристотелова етика се базира на његовој књизи “Никомахова етика”. Циљ етика за Аристотела јесте да оно буде практично знање, а не теоријско. Теоријско знање (мудрост грч. sophia) више приличи боговима него људима. Човек мора да живи као друштвено биће (zoon politikon). Стога он треба да развија своју практичну мудрост. Примењивати практичну мудрост значи живети у складу са врлинама (arete): умереност, благост, правичност, штедљивост (златна средина). У том смислу циљ људског живота за Аристотела је срећа или блаженство (еудајмонистичка етика). Али, шта је срећа? Да ли је то хедонизам или материјално богатство? Дискусија. Аристотелов одговор је добро по себи тј.највише добро. Аристотелова подела врлина: интелектуалне (дианоетичке) и етичке (вољне). Аристотел човека одређује као животињу која зна шта је добро, а шта је зло. Зашто је човек рационална животиња? По чему се он разликује од других бића?

 Литература:

• Аристотел “Метафизика”, “Политика”, “Физика”, “Никомахова етика”.
• Слободан Жуњић “Аристотелова хенологија”
• Диоген Лаертије “Животи и мишљења истакнутих филозофа”
• Коплстон “Историја филозофије”
• В. Кораћ и Б. Павловић “Историја филозофије”, уџбеник филозофије за ИВ разред гимназије и стручних школа
• Цекић, Савић, Цветковић “Филозофија”, уџбеник филозофије за ИВ разред гимназије и стручних школа