Француски филозоф и социолог Шарл Монтескије је рекао: “Добро је створити демократију за народ. Али, постоји још нешто боље и значајније: одгојити народ за демократију”. И заиста, живот у демократском грађанском друштву пружа људима низ предности, права и слобода које им живот у ауторитарним режимима и диктатурама ускраћује. Али, нема велике користи од тих могућности ако грађани не умеју да искористе све предности које им које им такав друштвени поредак нуди. Када кажемо грађанско друштво мислимо на све људе који живе у држави у којој сви имају једнака права без обзира на националну или класну припадност, пол или било које друге разлике. Грађанско васпитање је дубоко укорењено у идеји Европе после другог светског рата. Грађанско васпитање има за циљ да ствара одговорне и информисане грађане и да им пружа знање и стручност за активно учешће у демократском грађанском друштву.

Принципи ефикасности грађанског васпитања обухватају:

• Објашњавање функционисања демократије и демократских институција
• Схватање владавине права и људских права која се одражавају у међународним конвенцијама и другим споразумима
• Јачање партиципаторских способности које дају могућност ученицима да се баве проблемима у друштву
• Широко коришћење интерактивних метода наставе и учења усредсређног на ученике
• Јачање културе демократије и мира у свим аспектима живота

Важан елемент грађанског васпитања је образовање за људска права. Циљ образовања за људска права је јачање индивидуалне и групне свести о универзалности и неотуђивости људских права и слобода и помагање грађанима да се супротставе неједнакостима заснованим на полу, етничком пореклу, језику, вери или друштвеном статусу. Због тога оно обухвата не само познавање чињеница о људским правима укључујући и познавање међународних инструмената, него и стицање знања за унапређење и заштиту људских права на локалном, националном и међународном нивоу.

Циљ грађанског васпитања је да ученици стекну сазнања, развију способности и вештине и усвоје вредности које су претпоставке за целовит развој личности и за одговоран живот у духу поштовања људских права и слобода, мира, толеранције, равноправности полова, разумевања међу народима и верским групама.

Од ученика се очекује следеће:

• да развије самопоштовање, осећање личног и групног идентитета
• да развије способност разумевања разлика међу људима и спремност да се разлике поштују и уважавају
• да развију комуникацијске вештине које су неопходне за сарадничко понашање и конструктивно решавање сукоба
• да развију способност критичког расуђивања и одговорног одлучивања
• да разумеју природу и могуће узроке сукоба и подстакну на мирољубиво решење сукоба
• да разумеју природу и начин успостављања друштвено – етичких и правних норми и њихову важност за заједнички живот
• да се ученици обуче техникама групног рада и групног одлучивања

“Дух закона”
(издање 1752.)
Шарл Монтескје