Хераклит Сократ Платон Аристотел Августин Декарт Спиноза Кант Хегел Маркс Ниче Ками

milos-rastovic_uvod-u-filozofiju_filozof-meditiraRembrandt van Rijn
„Philosopher in Meditation“

01 – 06: УВОД У ФИЛОЗОФИЈУ

Циљ часа је да се ученици упознају са фундаменталним филозофским проблемима кроз проучавање филозофских дисциплина и праваца: однос духа и тела, човека и спољнег света, бића и не бића, Шта је свет? Шта уопште јест? Шта је време и простор? Шта је смисао људског живота? (онтологија), одређивање етичких појмова добра, зла и врлине и норми моралног просуђивања (етика), критичке рефлексије о њиховом сопственом животу и о вредности људског живота (аксиологија), однос индивидуе и друштва, Шта је слобода? (политичка филозофија), Шта је лепо? (естетика), Да ли је душа бесмртна? Шта је бог? (филозофија религије), Како можемо знати да је нека тврдња истинита? Да ли је уопште могуће људско сазнање? (епистемиологија), индуктивно и дедуктивно закључивање (логика), Шта је човек? (филозофска антропологија). Такође, ученици се упознавају са значењем речи филозофија (тежња према мудрости или знању) и друштвено – историјским околностима који су довели до појаве филозофије у старој Грчкој. Медјутим, пре Грчке филозофија се појавила у Азији (између VIII и VI века п.н.е.). Успоставити разлику између грчке и источњачке филозофије: источњачка филозофија је окренута митским предањима, док грчка филозофија развија критичко – рационално мишљење. Шта је мит и на који се начин односи према критичком – рационалном мишљењу у филозофији старе Грчке? Како се грчко мишљење ослобађало митске структуре? Шта је мудрост? Ко су били први мудраци? Шта је навело прве мудраце да филозофирају? Извор филозофског мишљења је у чуђењу. Чему су се чудили први филозофи? Ученици се упознају са развојем европске филозофијеод античке (од VI века п.н.е.) до савремене филозофије. Испитује се однос религије и филозофије (однос вере и знања), уметности и филозофије (осећања и знања) и науке и филозофије (Шта је наука? Да ли је филозофија наука? Какавје однос филозофије и посебних наука?).

Литература

  • В. Кораћ и Б. Павловић „Историја филозофије“, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
  • Цекић, Савић, Цветковић „Филозофија“, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
  • К. Јасперс „Светска историја филозофије“
  • Г.В.Ф. Хегел „Историја филозофије“
  • Жан Пјер Вернан „Порекло грчке мисли“
  • Сајмон Блекбурн „Оксфордски филозофски речник“
  • Еуген Финк „Увод у филозофију“
  • Бертранд Расел „Историја западне филозофије“

milos-rastovic_uvod-u-filozofiju_filozof-citaRembrandt van Rijn
„Philosopher Reading“