Један од курсева савремене европске филозофије:
Фил
51: Фридрих Ниче
Циљ је да се ученици упознају са основним поставкама Ничеове филозофије и у којој су мери оне утицале на савремено доба. Које су друштвено – историјске околности утицале на појаву Ничеове филозофије? Како је Ничеова идеја о натчовеку злоупотребљена од стране националсоцијалистичке партије у Немачкој? Шта је темељ његове филозофије живота или ирационализма у филозофији? Однос рационализма и ирационализма. По чему се његова воља разликује од Шопенхауерове воље? У којој је мери Ничеов живот (1844-1900) утицао на његову филозофију? Зашто је његово дело “Тако је говорио Заратустра” сврстано међу најзначајнија дела у историји филозофије. Објаснити метафорички језик “Заратустре”. Зашто је Ниче користио песнички језик, а не логичко – дискурзивни језик традиционалне метафизике? У чему се састоји витализам Ничеове филозофије? Зашто Ниче себе сврстава у антитрадиционалне филозофе? У чему се састоји његов “протупокрет” у односу на традиционалну филозофију? Да ли Ниче излази из традиционалне метафизике или је из ње немогуће изаћи како је тврдио М. Хајдегер? Како је Ниче сагледавао суштину хришћанске традиције? Зашто се човек прихватајући хришћанске вредности удаљавао од самога себе? Корени Ничеове филозофије су у пресократовској филозофији (нарочито у Хераклитовој филозофији). Зашто? Ничеово успостављање разлике између натчулног света (хришћанске вредности) и чулног света (оног нагонског, анималмног код човека). Успостављање разлике Дионизијско и Аполонско. Објаснити. Објаснити Ничеових пет главних тема:
- Превредновање свих постојећих вредности (религија, морал, метафизика). То сачињава суштину његовог нихилизма (лат. nihil – ништа). Разлика између пасивног и активног нихилизма. Које нове вредности Ниче успоставља? На чему се оне темеље? Начин рушења постојећих хришћанских вредности: три преображаја духа (камила, лав и дете) у “Заратустри”.
- “Бог је мртав”. Ниче мисли на хришћанског бога. Како Ниче схвата хршћанског бога? Бог је умро од превеликог сажаљење према слабом, болесном животу. Прихватајући хришћанксог бога човек се окренуо од своје природе, тела кога Ниче назива “великим умом”. Хришћански бог је оличење натчулне сфере. Натчулна сфера је вечна и непроменљива, док чулни свет је променљив, пролазан и због тога је проглашен ништавним и пуким привидом од стране традиционалне метафизике.
- Воља за моћ – Објаснити шта је суштина воље за моћ. То није тежња ка нечему, већ хтење чији је циљ увећање воље за моћ. Тело је заповест, наредба воље. Живот је воља за моћ. Воља је оно нагонско, анимално код човека, телос. Воља за моћ настоји да превладава саму себе тј. постојеће хришћанске вредности. Превладавањем себе она се увећава.
- Натчовек (Ubermenschen) – Натчовек говори ДА животу, ДА вољи за моћ. Он је јак човек који руши постојеће вредности и успоставља нове. Разлика између слабих и јаких људи. Заратустра није натчовек, већ учитељ који учи о натчовеку. Читав живот је ходање по жици. Како од животиње, не постати човек, већ натчовек. То је тренутак “великог поднева”.Извор морала је у неморалу. Сваки морал је израз воље за моћ.
- Вечно враћање истог – обухватна идеја Ничеове филозофије (садржи у себи претходне четири теме). Односи се на проблем времена. Вечан тренутак оног “сада” које у себи обухвата прошлост и будућност. Циклично кретање времена. Како ученици схватају живот? У којој мери наш живот одређује прошлост? Да ли је прошлост “гробар садашњости”? Да ли је прошлост оно чега више нема или је она и даље присутна у садашњости? Да ли човек треба да заборави прошлост како би имао бољу будућност ? Мотив заборављања у Ничеовој филозофији. Да ли је заборављање саставни део историје? По чему се човек разликује од животиње ако заборавља ? Живот сагледавао кроз кореутичке моменте игре, плеса и смеха. Објаснити. Филозоф је уметник јер је уметност најближа животу
Литература:
- Ф. Ниче “Тако је говорио Заратустра”, “Воља за моћ”, “Генеалогија морала”, “С оне стране добра и зла”, “Весела наука”, “Рођење трагедије”.
- Жил Делез “Ниче и филозофија”
- Жан Граније “Ниче”
- П. Кунзманн, Франз-Петер Буркард, Ф. Wиедманн “Атлас филозофије”
- М. Савић, В. Н. Цветковић, Н. Цекић “Филозофија” уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
- В. Кораћ, Б. Павловић “Историја филозофије”, уџбеник филозофије за IV разред гимназије и стручних школа
Фридрих Ниче
Аутор Anthony Hare, 2002.