Хераклит Сократ Платон Аристотел Августин Декарт Спиноза Кант Хегел Маркс Ниче Ками

КАРЛ МАРКС

(1818 – 1883)

“Слобода појединца је услов слободе свих”

milos-rastovic_filozofi_marks-1Карл Маркс (1818 – 1883) рођен је у јеврејској правничкој породици у Триру. Студирао је у Бону и Берлину где је докторирао са тезом „Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе“. Уз помоћ Фридриха Енгелса пише главна дела савременог социјалистичког покрета : ’’Манифест комунистичке партије’’, ’’Класне борбе у Француској’’, ’’Капитал’’, ’’Света породица’’, ’’Немачка идеологија’’, ’’Економско-филозофски рукописи’’. Од претежно филозофски усмерених дела најпознатији су : ’’Критика Хегелове филозофије државног права’’, ’’Тезе о Фојербаху’’, ’’Беда филозофије’’, ’’Критика Готског програма’’ и ’’Прилог критици политичке економије’’. Марксова мисао представља карактеристичан модерни спој филозофије, науке и идеологије, односно дијалектике, социологије и економије, а све то уз тежњу ка остварењу социјалдемократске идеје. Стога је Маркс парадигматичан пример модерног мислиоца чија је амбиција да на научно-филозофски начин не само разуме већ и промени свет. У својој чувеној „једанаестој тези о Фојербаху“ Маркс изриче став који ће постати извор бројних потоњих тумачења :

“Филозофи су до сада само тумачили свет, ствар је до тога да се он промени”

Другим речима, као једина разумски заснована истина о свету, филозофија мора да постане социјална стварност. Маркс је формулисао доктрину „новог материјализма“ који је заговарао одвојеност природе и света човека тј. историје. Слика историјског развоја и циља историје код Маркса је ентмитологизирана, секуларизирана прахришћанска есхатологија. Маркс сматра да историја нема завршетка. Принцип историјског материјализма наглашава баш дијалектичност у историји. Вечна је само промена, а све друго је релативно. То је први проблем.

milos-rastovic_filozofi_marks-2Друго питање односи се на тврдњу да је Марксово схватање историје ентмитологизирана и секуларизирана хришћанска есхатологија. Према томе, марксистичке категорије историје биле би световни превод религиозних одређења нпр. идеја спаса, искупљења, раја, пакла, награде, казне. Ако хришћанска есхатологија говори о спасу и рају као блаженству, онда то не може никако бити исто што и борба за равноправност и подизање социјалног стандарда.

“Човек ствара религију, религија не ствара човека (…) Ова држава ово друштво производи религију, искривљену свест о свету, јер је оно изопачени свет. Религија је уздах потлаченог створења, душа света без срца, као што је и дух бездушних прилика. Она је опијум народа”

Стварност или збиљност света основни је проблем Марксове филозофије. Марксов појам праxиса почиње задатком: конкретни човек и његова конкретна историјска пракса. Категорија праxис треба да открије и оствари будући свет. Маркс своје приговоре саопштава са тла праксе. Главни недостатак је да је спољни свет схваћен само као објект према којему стоји субјект, а не као чулна људска делатност. Дакле, спољни свет је резултат људског рада тј. праксе.

“Не одређује свест живот, него живот одређује свест”

milos-rastovic_filozofi_marks-caplin

milos-rastovic_filozofi_marks-majica

Ту је бит испољавања човекове егзистенције. Дух марксизма постао је ’’светска душа’’ новог хтења и рада стотине милиона људи.

milos-rastovic_filozofi_marks-spomenikМарксов споменик у Лондону

milos-rastovic_filozofi_marks-pesnica

Ученик Здравко Томић IV-2 (2005/06)
Средња пољопривредно-прехрамбена школа, Сомбор

Уколико имате рад о неком филозофу из листе, или ако желите да пошаљете занимљив коментар, садржај који пошаљете може бити објављен на овој веб страници...

    Поља која су обавезна обележена су звездицом *

    Молимо Вас одаберите из листе име филозофа о ком шаљете текст или коментар

    Приложите документ.

    Величина документа не сме бити већа од 5MB, а дозвољени типови датотека су PDF, DOC, DOCX i TXT.