ШТА ЈЕ ФИЛОЗОФИЈА?

“Неистражен живот и није вредан живљења”
Сократ

Свако онај ко себе сматра “образованим” треба да зна нешто о историји, како о историји властите земље, њеном политичком, културном и економском развоју, тако би било пожељно познавати европску историју и историју света. Апсурдно би било захтевати знање о великим освајачима и ратницима, а остати потпуна незналица када је реч о великим ствараоцима који су допринели развоју европске културе. Наслеђе које су нам оставили велики сликари и уметници имају вредност која није умањена временом протеклим од смрти њихових твораца. Такође, велики мислиоци као што су Сократ, Платон, Аристотел, Кант, Хегел и многи други су обогатили европску културу и допринели њеном развоју. Њиховом смрћу није уништена потреба и интерес за њихово дело, већ напротив, оно и данас представља кључну одредницу европског идентитета који се огледа у свим облицима знања: од свакодневног живота до економије, политике и уметности.

У току своје историје, која траје већ 2500 година, европска филозофија се мењала, како својим садржајем, тако и својим функцијама. Како је филозофија настојала да протумачи друштво у којем је егзистирала, тако су и друштвено историјске околности мењале филозофију. Због тога не можемо дати дефиницију филозофије која би имала обавезно значење и била усвојена од свих. Појам филозофије потиче од старогрчке речи philos (пријатељ) и sophia (мудрост). Стога се појам филозофије може превести као љубав према мудрости или тежња према знању. Према списима Диогена Лаертија и Цицерона реч филозофија је први употребио Питагора, док према другима Хераклит (фрагмент 35: “Људи који љубе мудрост, ваља да врло много знају”). Филозофија није љубав према било којој врсти сазнања, већ оној која обухвата прве принципе (arche) на основу којих се доказује постојање свих других знања. Шта филозофија испитује? Она настоји да испита:

сврху и смисао постојања света и човека
шта је истина?
шта је добро?
шта је лепо?
одакле потиче људска потреба за Богом? Шта је Бог?
шта је воља?
да ли постоји бесмртност душе?
шта је знање?
који су темељи нашег веровања?

Филозофија је један нов начин мишљења настао у старој Грчкој у ВИ веку п.н.е. “Када се спомене Грчка, сваког образованог човека у Европи обузима неко осећање као када је реч о његовој домовини”. (Г.В.Ф. Хегел “Историја Филозофије”). Међутим, филозофија као тежња за мудрошћу је доживела свој врхунац у источном свету (између VIII и VI века п.н.е.), у Индији, Персији, Кини знатно пре настанка филозофије у старој Грчкој. Свака од тих култура је на посредан начин утицала на културу старих Грка. Митска и верска предања која су у себи садржавала клице мудрости преносила су се током векова са колена на колено. Почеци филозофије у Индији пренесени су наму у Ведама (знање) које су спеване у славу богова, сунца, воде и ватре. Оне су прихватане као учења древних мудраца као што је то био Буда. У Кини се развио конфучијанизам (по мудрацу Конфучију) и таоизам (по мудрацу Лао Цеу). У Персији Заратустра оснива монотеистичку религију с истакнутим дуализмом. Оно по чему се источна филозофија разликује од грчке филозофије јесте што она нема критичку рационалност која би је уздигла изнад верских и митских предања, а што је битно значење грчке филозофије.

У почетку на филозофска питања у старој Грчкој је религија покушавала дати одговор. Таква религијска објашњења су преношена са колена на колено у облику митова (mythos-причање, казивање). Митови су требали да објасне зашто је овај живот такав какав јесте. Грчку митологију су систематизовали Хомер (“Илијада и Одисеја”) и Хесиод (“Теогонија”). Хесиод почетак света описује као Хаос, затим настаје Геја (Земља) мајка свих бића. На дну је Тартар, син Геје и Етера. Затим, настаје Ерос као принцип силе и кретања. Из Хаоса настају Мрак и Ноћ, а из Мрака и Ноћи настају Светлост и Дан. Из Геје настају Небо, Горе и Море. Врховни грчки бог је Зевс – отац свих божанстава. Грчки филозофи су настојали да докажу да се у митове не могу поуздати. Они су критиковали Хомерово учење о боговима јер су богови сувише личили на људе. Један од филозофа који је критиковао митове је био Ксенофонт који је рекао: “Људи су створили богове према сопственој слици. Они верују да су богови рођени и да имају тело, и одећу и језик као и ми”. Филозофе треба разликовати од мудраца. Мудраци још нису филозофи јер они само сажимају практичну животну мудрост, док филозофи су испитивачи и истраживачи мудрости. Управо у време настанка филозофије Грчка је почела да оснива многе градове у колонијама у јужној Италији и малој Азији. У њима су робови обављали физички рад, а слободни грађани су се бавили политиком и ратовима. Слободни грађани су почели да постављају питања не посезајући за наслеђеним митовима. Циљ првих грчких филозофа је био управо да пронађу објашњења природних процеса на основу разума.

Како је филозофија настала? У свом делу “Teetet” Платон каже да је филозофија настала чуђењем (thaumadzein). Зачудити се значило је прихватити властито незнање. Човек не прихвата искуствени свет онакав какав јесте, него се чуди и пита о његовом темељу: “Зашто постоји нешто?”, “Зашто уопште живимо?” Поред чуђења, други извор филозофије је сумња (skepsa). У основи филозофског чуђења и скепсе је жеља за сазнањем истине (грч. aletheia). Мада се филозофска питања тичу свих људи, не постају сви људи филозофи. Из многих разлога већина људи је толико обузета свакодневним проблемима да само чуђење и упитност пред животом бива потиснуто. Док је за децу свет такав да у њему откривају увек нешто ново, код одраслих свет се доживљава као обичан. У том смислу филозофи се понашају и доживљавају свет као деца. Ниједан филозоф никада се није успео у потпуности навићи на свет у коме живи. Он стоји пред светом као пред великом загонетком.

“Филозофија је своје време изражено у мислима”
Хегел

“Почетак и крај сваке филозофије јесте слобода”
Шелинг

“Филозофи не расту као печурке из земље, они су плодови свог доба, свог народа, чији најсуптилнији, најдрагоценији и најневидљивији сокови круже у филозофским идејама”
Маркс

“Филозофија је , пре свега и најпре, постављање питања”
Косик

“Филозофирамо увек у страху од лудила”
Дерида

ЧЕМУ ЈОШ ФИЛОЗОФИЈА?

“Усуди се мислити” (sapere aude) рекао је Кант говорећи о просветитељству. Уколико желимо да разумемо свет у коме живимо, процеси који се догађају у природи и друштву и побуде које одређују наше сопствено мишљење, тада нам је филозофија потребна. Велика врлина филозофије јесте што нас она не учи шта мислити, већ како мислити. Сваки човек има своју “филозофију”. Филозофија је начин на који посматрамо и тумачимо свет у коме живимо. Ми верујемо да знамо шта је добро, а шта је зло. Међутим, када се догађају ратови многи ће упућивати на људску природу, на неминовност рата у нашем свету. Они који су привржени религији ће рећи да је човека Бог створио таквог какав јесте. Зашто би Бог створио човека са злом у себи? Да ли је људска природа по себи зла? Одговоре на ова и друга питања људи настоје дати тек када им се догоди неки преокрет у животу који их натера да поново размотре идеје и вредности са којим су одрасли. Свако ко жели да разуме живот треба да уздигне свој ум изнад свакидашње егзистенције. Само на такав начин човек може да испуни своју улогу у животу и да себе оствари као рационално и хумано биће. Због тога је потребно да човек уложи напор у разумевању живота и света у коме живи.

Филозофија је извршила истински преокрет у развоју људског мишљења. Зачетници тог преокрета су били стари Грци који су још пре Колумба открили да је Земља округла; дали су велики допринос математици, геометрији, механици и многим другим областима људске делатности. Данас се филозофија не бави истим проблемима са којима се бавила некада. Улогу филозофије у проучавању природе универзума и живота су преузеле природне науке, док проучавање људске душе је преузела психологија, проучавање друштва социологија која се такође осамосталила од филозофије. Филозофија је данас подељена на ону која сматра да треба да се окрене природним наукама и њиховом методу и оне која сматра да филозофија и даље треба да се бави традиционалним питања (Шта је човек и свет? Шта је смисао живота?) односно да проучава стварност у целини. Иако подељена она и даље остаје повезана са свим сродним наукама које су из ње настале (историја, политика, литература, право и др.)

Предност филозофије у односу на друге области знања јесте што је она интелектуални изазов која настоји да објасни вредности живота и света у целини. Човек је једино биће које је свесно своје коначности. Свест о коначности може мотивисати човека да покуша дати одговор на вечна филозофска питања. Бити филозоф значи бити смелог духа и умети гледати истини у очи.